Nemoguće je da ste korisnici društvenih mreža, a da do vas ne dopiru vesti i informacije o geopolitičkim i ekonomskim temama. Čak i da vas ove teme ne zanimaju (a trebalo bi, barem na nivou informacije), veliki događaji će vam preuzeti feed. Informacije o međunarodnim krizama, incidentima i ratovima nižu se brže nego ranije, do te mere da zna da bude frustrirajuće.

A onda krenu i objave pomoći – storiji, fotografije, priče. Različiti načini na koji tvoji prijatelji pokazuju da su aktivisti i pomažu. Ukoliko ti ovo ponekad smeta – u redu je. Nemoguće je očekivati od svih nas da preko noći postanemo aktivisti i tako odgovaramo na svaki svetski događaj.

Od početka pandemije korona virusa, mnoge su se zemlje suočile sa sopstvenim krizama: ekološki protesti u Srbiji, genocid nad muslimanima u Kini, izraelski vazdušni napadi u Siriji, državni udar u Mjanmaru i najnovija eskalacija rata u Ukrajini.

Ali kakvu korist ima samo ako se samo priča o ovim događajima? Da li retvitujem objavu koja ima gomilu peticija i linkova za donacije i mirno spavam noću jer sam „odradio“ svoj deo? Ili da podelim gomilu sumnjivih i često netačnih infografika na Instagramu i tako doprinesem šironju (dez)informacija?

Nije da aktivizam na društvenim mrežama nije koristan. Da, često je deo performansa, kao uostalom i većina stvari na mrežama. Na digitalni aktivizam treba gledati kao na dopunu angažovanja u oflajn svetu. Složićemo se da šerovanje i lajkovanje objava nikada neće zameniti glasanje ili protest.

Ipak, to ne znači da svako treba da bude aktivista na društvenim mrežama. Aktivisti se bave doživotnim radom; obučavaju se, organizuju i često se suočavaju sa posledicama svojih borbi. Nema koristi od aktiviste koji nije potkovan o temi za koju se zalaže. Zbog čega želimo da se svaki influenser, poznata ličnost i instagram selebritiji oglašavaju kad god se dogodi neka nepravda u svetu?

Da biste razumeli i razvili kritičko mišljenje o veličini krize u nekoj zemlji, potrebno je da znate politički, istorijski i kulturni kontekst situacije i mesta, što nije nimalo lako. Da ne spominjemo, informacije koje nađete mogu biti netačne, cenzurisane i izmenjene od strane različitih političkih strana. Iako mreže mogu da igraju ogromnu ulogu u revolucijama, postoji na hiljade botova koji su tu da šire isključivo lažne informacije.

Opet, ovo ne znači da nijedno domaće – ili globalno – pitanje ne treba da te brine. Treba. I treba da razgovaraš o svemu. Ne treba ćutiš, posebno ako imaš platformu sa koje možeš da utičeš na javno mnjenje i napraviš promenu. Ipak, ne treba da očekuješ od svih da preuzmu inicijativu i vode revoluciju u svakom trenutku. Feed nam je i ovako ispunjen plitkim fotografijama i porukama koje često ne znače ništa. Ukoliko te ne zanima realna slika, već nešto deliš jer je to tvoja „moralna obaveza“ ili te je „stid i sramota što nisi“, potpuno zanemaruješ činjenicu da – nismo svi aktivisti i da je mnogo važnije da razumeš ono o čemu pišeš.

Nemoj da te brine što se ne oglašavaš na neku temu. Ne dozvoli da te zbog toga osuđuju. Mnogo je pametnije da se posvetiš pitanjima koja te stvarno interesuje. Obrazuj se, uloži vreme i energiju u teme koje te zanimaju. Uči od drugih. Ne kači se na svaku svetsku krizu. Često su ljudi kojima je pomoć potrebna mnogo bliže nego što misliš.