Pesma Evrovizije je muzički festival koji od 1956. godine ujedinjuje celu Evropu. Zbog takmičarskog karaktera svake godine bira se jedan muzički izvođač koji je najbolje predstavio svoju državu. On se proglašava pobednikom na osnovu dobijenih poena, koji su mu dodeljeni od strane publike i stručnog žirija i to poslednje večeri takmičenja. Naravno sve se odvija u direktnom prenosu a država pobednica sledeće godine je domaćin festivala.

Izvođači biraju da li će pesmu izvoditi na svom maternjem jeziku ili na nekom drugom, najčešće engleskom. Takmičenje je zaista raznoliko i na njemu je moguće čuti dosta muzičkih žanrova koji su skoro uvek praćeni upečatljivim scenskim nastupima.

Naravno  postoje brojna pravila koja se moraju poštovati. Svaka pesma trebalo bi da traje do 3 minuta. Na sceni je dozvoljeno prisustvo samo šest izvođača, do 1971. bilo je dozvoljeno samo tri. Predstavnici moraju biti stariji od 16 godina. Pesme moraju biti originalne, bez bilo kakvih obrada.

Zanimljiva činjenica o Evroviziji je da je 2015. godine ušla u Ginisovu knjigu rekorda kao godišnje televizijsko muzičko takmičenja sa najdužim postojanjem. Od 1956. godine takmičenje je pauzirano samo 2020. zbog pandemije korona virusa.

Upravo zbog dugotrajnosti ali i zbog euforije koja je uvek prisutna pred samo takmičenje zanimalo nas je šta mladi misle o ovom takmičenju i koliko ga često prate.

Koliko mladi prate Evroviziju?

U vreme održavanja takmičenja ali i ranije, gotovo je nemoguće da ne pročitamo jednu vest koja se tiče Evrovizije, hteli to ili ne. Uglavnom su podeljena mišljenja onih kojih smatraju da jedno internacionalno takmičenje sa puno različitih kultura treba biti ispraćeno u potpunosti i onih koji prate Evroviziju ako imaju vremena ili ako smatraju da su određeni nastupi upečatljivi. Dosta je retko da neko uopšte ne prati takmičenje.

Najčešće se gleda i polufinale i finale zajedno sa svim izvedenim nastupima. Ali ima i onih koji gledaju samo finalno veče a preko vesti se informišu ko je prošao u finale. Najmanje je kao opciju izabralo da gledaju isključivo nastupe koji su im se dopali a ostatak ne.

Mišljenja o takmičenju

Prema mišljenjima mladih Evrovizija ima veliki potencijal da na interesantan i kreativan način prikaže kulturu različitih država. Na jednom mestu spajaju se različite kulture, mentaliteti i jezici. Ona predstavlja ogromau šansu u karijeri, pogotovo za mlade neafirmisane takmičare. Bez obzira na to  ko pobedi, svi su viđeni pa tako stiču popularnost i publiku. Društvene mreže takođe utiču na sam tok Evrovizije, s obzirom na promociju učesnika.

Negativna mišljenja ukazuju na to da politika igra veću ulogu od kvaliteta. Takođe da se pobednik bira na osnovu nekih drugih opcija a ne kvaliteta pesme. Kultura treba biti u centru ovog događaja kao i ujedinjenje Evrope radi dobre zabave

Originalni nastupi

Na svakoj Evroviziji postoje nastupi koji nas oduševe, bez obzira da li takvu vrstu muzike slušamo ili ne. Određeni nastup zajedno nas scenskim efektima, plesnim elementima i glasovnim sposobnostima izvođača jednostavno opčine. Ključni element može biti i originalnost, odnosno nešto što još uvek nije viđeno. Od mnogobrojnih nastupa mladi izdvajaju:

Ruslana- Wild Dance 

Loreen- Euphoria

Helena Paparizou – My Number One

 

Sirusho – Qele, Qele

Alexander Rybak- Fairytale

 

Mans Zelmerlow- Heroes

Lordi- Hard Rock Hallelujah

Måneskin- Zitti E Buoni

Nekoliko reči o prošlogodišnjim pobednicima

“Ja sam veliki fan roka otkako znam za muziku, tako da bih volela da što više mladih bendova pomeraju granice onoga što se smatra uobičajenim i tako pokazuju svoj talenat kao i društvenu satiru. Smatram da Evropa i svet mogu samo da napreduju ako su kreativnost i neki drugačiji načini razmišljanja dovedeni u prvi plan a rok bendovi često upravo na to skreću pažnju.” Ovo je jedno od mišljenja koje se tiče prošlogodišnjih pobednika ali i rok muzici na Evroviziji uopšte. Uglavnom su komentari mladih da je italijanski bend Måneskin prošle godine bio pravo osveženje i nešto potpuno drugačije od onoga na šta su navikli. Nekima su od početka bili favoriti a neki su tek kasnije zavoleli i njih i njihovu muziku. Bilo je dosta malo onih koji smatraju da je nastup bio previše ekscentričan i da u potpunosti ne podržavaju ovaj bend.

Šta bi promenio/promenila?

Iako se Evrovizija prati već nekoliko decenija samo takmičenje izmenilo je određena pravila od svog nastanka. Postoje oni kojima trenutno ništa ne smeta kod takmičenja ali i onih koji bi uveli određena pravila radi poboljšanja kvaliteta. Najčešće se spominjala usresređenost na muziku i talenat izvođača a ne na političku situaciju koja je u vreme takmičenja aktuelna u Evropi.

Tu su mišljena i onih koji bi želeli države izvode pesme na maternjem jeziku ili drugih koji bi izmenili sistem bodovanja. Pojedini bi želeli da se vrati stari duh Evrovizije u kojoj su učestvovale isključivo evropske države. Istaknuto mišljenje se poziva na efekat iznenađenja, odnosno da se prvi put sa pesmom određene države susretnu tek na takmičenju u maju a ne na Youtubu ili ostalim platformama nedeljama pre takmičenja.

Evrovizija i Srbija

Dobro je poznato da je Srbija pobedila na takmičenju 2007. godine. Marija Šerifović i pesma Molitva osvojili su srca cele Evrope. Zato je Marija po mišljenjima mnogih najbolje predstavila Srbiju na Evroviziji. “Marija Šerifović, žena čije reči niko nije razumeo i koja nije imala ekstravagantan ili atraktivan nastup. Ona je svoj uspeh zavredila ekstremnim vokalnim sposobnostima.”

Pored nje izdvojeni su i Željko Joksimović čije pesme na perfektan način prožimaju srpsku tradiciju uz etno elemente. Zatim Jelena Tomašević, Sanja Vučić i Bojana Stamenov čiji su nastupi takođe ostali u lepom sećanju kod mladih.

Što se tiče naše ovogodišnje predstavničke pesme, svima je jasno da ona u sebi nosi jako važnu poruku ali i da predstavlja nešto u potpunosti novo za naš mentalitet. Kažu i da je mač sa dve oštrice. Ali Evrovizija i traži nešto novo i nesvakidašnje, zato se i mnogi nadaju visokom plasmanu. “Pesma je višeslojna, govori o temama o kojima nemamo često prilike da čujemo u medijima jer nisu „popularne“ . Dopada mi se način na koji se poigrava rečima kao i sam nastup koji je detaljno osmišljen. Imamo prilike da vidimo nešto novo i drugačije na šta nismo navikli.” Kakvo god mišljenje bilo moramo se složiti da je nastup originalan i da ćemo u maju svi navijati za Konstraktu i nadati se najboljem mestu.

“Zarazne” pesme

Znate one pesme koje dugo vremena ne možemo da izbacimo iz glave i koje nesvesno pevušimo? Upravo su neke od Evrovizijskih pesama takve. Kao primer navedene su:

Go_A- Shum

Hurricane- Loco Loco

Efendi- Mata Hari

Lena- Satelite

Giorgos Alkaios & Friends- OPA

Ovogodišnji favorit

Pošto ima još dosta vremena do početka takmičenja, većina mladih još uvek nema svog favorita. Što je i razumljivo, treba pregledti sve nastupe i odlučiti se sa jedan najupečatljiviji od svih učesnika. Oni koji su svog favorita izabrali odlučili su se za našu predstavnicu Konstraktu. Ostali su nabrojali za favorite Ukrajinu, Italiju, Englesku i Finsku. Svakako svi jedva čekamo veliko iznenađenje u maju.

Ovde možeš videti zvanični pregled pesama za Evroviziju 2022. godine.