Koja je ideja emisije PopTok i koga ćemo moci da vidimo u narednim epizodama?
Cela zamisao emisije je da razgovaramo sa ljudima koje nemamo prilike da cujemo i citamo svakodnevno u medijima. Sagovornici su uglavnom ljudi koji su zbog svojih stavova, uverenja ili načina na koji rade svoj posao odabrali da se drže dalje od mejnstrim medija. Zajedno sa video producentkinjom Nove, Jovanom Veljković, došli smo na ideju da u PopToku pričamo o onome zbog čega su oni zapravo poznati – pričamo o muzici, filmovima, serijama, emisijama, aktivizmu, a ne o njihovim privatnim životima koje većina želi da drze dalje od javnosti. Ne bavimo se trivijalnostima kojima smo svakodnevno zatrpani čitajući portale i gledajući televiziju. Sledeca gošća je draga koleginica i srpska evrovizijska legenda Duška Vučinić, osoba zbog koje neki ljudi svake godine i prate takmicenje.
Takođe pratiš i Survivor, a postoji i emisija Survivor lično koju takođe vodiš?
Survivor je za mene beskrajno zabavan i uzbudljiv. Jako sam srećan što je Nova TV odlučila da vrati ovaj format kod nas. Prošla sezona je bila dinamična i iznedrila je neka nova lica i neka nova imena. Ove godine su likovi podjednako uzbudljivi. Sto se tiče emisije Survivor licno, koleginica Irena Dedakin i ja ćemo svake nedelje pretresti prethodnu nedelju na ostrvu i pričati sa porodicom i prijateljima ucesnika.
Šta generalno misliš o rijalitijima i ko se tebi od učesnika izdvojio kao zvezda?
Ne volim rijaliti formate i Survivor ne bih stavio u isti koš sa pojmom rijalitija u Srbiji. Ovo je ipak jedan smislen televizijski format kome cilj nije skandalizovati javnost zarad šera i klikova. Mnogo se može naučiti od učesnika koji biraju da budu deo Survivora.
Primetno je da daješ dosta prostora mlađim artistima i ljudima koje nemamo prilike da vidimo u mejnstrim medijima….
Da bi neko bio zvezda i da bi ispunio sve norme da bude stalan deo sadržaja jednog komercijalnog medija, mora dobiti prostor medija da postane zvezda. Mislim da imamo jako kvalitetne mlade umetnike kojima treba dati prostora u medijima. Ne samo da prave dobar sadržaj, već i imaju šta da kažu i ne boje se da svoj stav iznesu. PZE23 je pravi primer toga. Bilo je mnogo komentara da nemamo poznata imena u takmičenju, a skoro mesec dana kasnije, Zejna, Luke Black, Džipsii i Filip Baloš bukvalno iskacu iz frizidera. Drago mi je zbog toga.
Najbolji savet koji sam dobio od jednog od svojih urednika u ovom poslu bila je rečenica – kakav bi ti to novinar bio da niko ne prati šta radiš i da to ne izaziva nikakve reakcije?
Prosle godine si pratio Evroviziju uživo iz Torina, da li ce to biti slucaj i ove godine?
Ne mogu to sa sigurnoscu da tvrdim, ali se nadam i sve ide ka tome. Javnost zanima i sve što se desava iza kulisa, a to je najbolje moguće bilo videti prošle godine na portalu Nova.rs. Mi smo imali intervjue sa svim ucesnicima, prisutnim evrovizijskim zvezdama, a imali smo i zasebne priče o Torinu i Evroviziji, ali i politici na Evroviziji, koja je, reklo bi se, obeležila prošlogodišnje takmičenje.
Ti si neko ko se snazno zalaze za LGBT zajednicu u Srbiji i regionu. Zbog tebe su takve teme postale mejnstrim u srpskim medijima. Zbog cega ne odustajes od te borbe?
Hvala, i drago mi je ako je tako – problemi sa kojima se LGBT zajednica, kao i sve ostale manjine, suocava u Srbiji su problemi svih nas. Celokupnog drustva. Svi šrafovi moraju da funkcionisu kako bi drustvo bilo zdravo. Kod moje borbe za ravnopravnost LGBT zajednice ima i dosta licnog momenta. Kao mali sam, citajuci vesti na portalima u Srbiji, zeleo da postoji jedna osoba koja radi stvari koje ja radim danas. Dobijam dosta komentara od devojčica i dećaka koji se osećaju drugačije i kako kazu, zbog ljudi poput mene, shvataju da je to u redu. To je ono sto je najvažnije. Nadam se da će Srbija jednom prepoznati sve svoje građe kao ravnopravne i da ćemo zaista moci da pariramo Evropi i razvijenim demokratskim drustvima.
Kako se ti nosis sa hejt komentarima na internetu?
Sve mi je jasnije da neke stvari za koje se ja zalažem, ili teme koje obrađujem na način na koji ih obrađujem, nisu popularne kod nas. To ne znači da su one pogrešne. Revolucije se ne dešavaju same. Hejt je uvek glasniji i nekada ume da vas preplavi, ali važno je znati da kada idete na spavanje, sebe možete pogledati u ogledalo i znati da ste uradili pravu stvar, stvar u koju verujete i koja je ispravna. Najbolji savet koji sam dobio od jednog od svojih urednika u ovom poslu bila je rečenica – kakav bi ti to novinar bio da niko ne prati šta radiš i da to ne izaziva nikakve reakcije?
