Euforija pred novi album BTS-a konačno može da počne jer je BigHit objavio sledeću u nizu HYYH belešku. Ovog puta belešku je napisao Jin, a datira 3. avgusta 22. godine. Na sledećim stranicama možete pročitati belešku u celosti:
Otvorio sam vrata ostave u učionici. Bila je to noć polumeseca, a u vazduhu se osećao miris vlage i prašine. U blicu, neke scene su mi prošle kroz glavu. Direktorove cipele su sijale. Namjoonov izraz lica dok je stajao ispred vrata. Dan kada sam ignorisao Hoseoka i vratio se sam. Srce je počelo da me boli. Naježio sam se. Imao sam kompleksan osećaj koji me je preplavio sa bolom. Teško je reći kako sam se osećao jer nije bilo neprijatno i nije bilo straha. Znak je bio jasan. Znao sam da moram da izađem odavde.
Izgleda da je Tae znao o čemu razmišljam pa mi je pružio ruku. ‘’Brate, pokušaj još malo. Pokušaj da se setiš šta se desilo ovde’’. Onda sam osetio da su se Taetove ruke pomerile pa sam se okrenuo. Hodali smo kroz vrućinu satima. Bili smo umorni. Drugi momci su me gledali kao da ne znaju šta da mi kažu. Sećanje. Ono što je Taehyung rekao o sećanju je samo besmislena priča. To da sam to uradio… Da mi se to desilo… Priča da smo uradili nešto zajedno. Moguće je da se to dogodilo. Mislim da smo to uradili. Ali sećanje nije nešto što možeš da razumeš ili prihvatiš. Iskustvo se ne razume kada samo čujete nešto o tome. Isustvo je nešto što je duboko urezano u vašem umu, glavi i duši. Ali za mene sećanja koje sam imao o tom mesu su bila samo loše stvari. Stvari zbog kojih se osećam bolno i zbog kojih želim da pobegnem.
Desila se svađa između mene i Taeta, koji me je sprečio da se vratim. Ali oboje smo bili umorni. Udariti ili izbegavati… I jedno i drugo je bilo teško, usporilo nas je kao da smo u vrućoj viskoznoj tečnosti. Iznenada Tae i ja samo se sapleli jedno o drugog. Izgubio sam focus i pao.
