Kada je trebalo da počne da radi na drugom albumu, Future Nostalgia, Dua Lipa je bila rešena da isproba durgačiji zvuk – i ispostavilo se da nije pogrešila.
„Dugo sam osećala da mogu da pišem samo tužne pesme, jer sam mislio da ne bi bilo kul ako pišem srećne, pop pesme,“ priznala je ona. „Zato sam odlučila da prekinem sa takvim razmišljanjem i napravim iskren pop album – jer sam bila srećna tokom snimanja ovog albuma“ priznala je.
Kako se album Future Nostalgia razlikuje od prethodnih?
Mnogo je srećniji (smeh). Izašla sam iz zone komfora i pevala o ličnim stvarima koje me čine srećnom.
Šta te čini srećnom?
Kad sedim i gledam sladak film sa dečkom (Anwarom Hadidom) me baš čini srećnom. Ista je stvar i sa muzikom, pobeđivanjem u igri Uno, kuvanjem, kad se čujem sa prijateljima na fejstajmu i razgovori sa porodicom.
Da li je neka od pesama sa albuma autobiografska?
Naravno da jeste. Pesme uglavnom napišem za dan i onda im se kasnije vratim. Ali, mislim da mi je najviše vremena trebalo za numeru Love Again. Imala sam deo, ali sam je stalno menjala, dopisivala nešto i pokušavala da pronađem deo koji nedostaje. Ispostavilo se da je taj deo – sempl druge pesme iz tridesetih godina prošlog veka.
Imaš li omiljene stihove sa albuma?
Uh, to je teško pitanje. „I dont wanna live another life, cause this one’s pretty nice“ iz pesme Physical. Sviđa mi se nalet pozitivne energije koji dobijem kad god pevam pesmu.
Kako održavaš glas dok radiš na albumu?
Radim dosta glasovnih vežbi i trudim se da se ne derem i ne vičem. Kad sam na turneji, vrlo sam oprezna. Ne volim da pijem i ne ostajem do kasno. Trudim se da ne jedem začinjenu hranu i slično. Dok god sam naspavana, sve je u redu.
Gde se vidiš, karijerno, za 30 godina?
Želela bih da stvaram muziku dok god je to moguće. To volim da radim, u tome sam srećna i nekako mi se „vid pročisti“ kad god mogu da u studiju zapisujem misli.
