Iako su naučnici decenijama upozoravali na opasnost globalnog zagrevanja i klimatskih promena, lideri širom sveta su sporo reagovali, a sve to utiče na budućnost čovečanstva. Ta budućnost pripada, pre svega, mladim ljudima.

Prema novom istraživanju koje su vodili istraživači sa Univerziteta Bath u Velikoj Britaniji, većina mladih ljudi je zabrinuta i ljuta zbog onoga što vide pred sobom: to je budućnost koju je starija generacija mogla da spreči, ali nije uradila dovoljno.

Istraživanjem je obuhvaćeno 10.000 mladih ljudi, starosti od 16 do 25 godina, u 10 zemalja: Velika Britanija, Sjedinjene Američke Države, Australija, Brazil, Finska, Francuska, Indija, Nigerija, Filipini i Portugal.

Iako mladih iz Srbije nema u ovom istraživanju, podaci izneti u njemu mogu se smatrati univerzalnim. Na kraju krajeva, nema tog dela planete i te zemlje na svetu koja nije pogođena krizom izazvanom klimatskim promenama. Svi imaju zajedničko imenitelja: ekološku anksioznost.

Ekološka anksioznost se odnosi na strah od ekološke štete ili ekološke katastrofe. Ovaj osećaj anksioznosti se u velikoj meri zasniva na trenutnom i predviđenom budućem stanju životne sredine i klimatskim promenama izazvanim ljudima. A budućnost – ne izgleda lepo.

55% procenata ispitanika smatra da će imati manje mogućnosti u životu od svojih roditelja.

Više od 50% ispitanika reklo je da se oseća „tužno, zabrinuto, ljuto, nemoćno, bespomoćno i krivo“ zbog klimatskih promena.

Osim toga, 45% je reklo da zabrinutost zbog klimatskih promena utiče na njihov svakodnevni život i funkcionisanje. I 59% se okarakterisalo kao izuzetno zabrinuto, dok je 84% reklo da je umereno zabrinuto.

Ovo je prvi put da ispitanici u nekoj studiji za budućnost okrivljuju direktno vlade koje upravljaju državama: 58% ispitanika reklo je da su ih državnici „izdali“.

Eko-anksioznost svuda jo oko nas – pitanje je samo da li ćemo utonuti u nju ili ćemo se izboriti – i sa njom, i sa klimatskim promenama.