Nekoliko dnevnih rutina koje mogu pogoršati anksioznost

Nekoliko dnevnih rutina koje mogu pogoršati anksioznost

anksioznost

Ubrzani način života i slobodno vreme koje je svedeno na minimum anksioznost svakim danom dobija nove žrtve. Zabrinutost i uznemirenost glavne su oslike ove mentalne bolesti.

Od osobe zavisi koju jačinu anksioznosti oseća, sve je do pojedinca. Ukoliko osećate strah, drhtavicu, jezu, vrtoglavicu i brzo lupanje srca bilo bi dobro sa poradite na ovom problemu. Zahvaljujući pandemiji broj ljudi koji pati od ovog poremećaja je naglo porastao. Postoji mnogo dnevnih rutina koje su saveznik anksioznosti, te ljudima remeti tok dnevnih aktivnosti, a ovo su neke od njih.

Konstantni boravak na društvenim mrežama

Svi vole da listaju TikTok i Instagram, međutim preterani boravak na društvenim mrežama može doprineti pogoršanju anksioznosti. Samo 20 minuta provedenih na društvenim mrežama nam daje osećaj da smo izgubili skoro tri sata.

Društvene mreže dosta utiču na naš svakodnevni život i sadržaj koji oni plasiraju je lažan. Svi ti filteri i šminka mogu uticati na našu sliku o sebi. Zbog toga moramo biti svesni da su društvene mreže lažne i da ne dozvolimo da nas određeni materijal pogodi i naruši naše samopouzdanje.

Previliki unos kofeina

Dokazano je da kofein negativno utiče na anskioznost. Kafa može da doprinese nervozi i samim tim utiče na naše raspoloženje. Kofein može doprineti našoj energiji i razbuditi nas, ali isto tako može i usporiti čoveka.

Nije neophodno izbaciti kafu u potpunosti, ali zameniti je čajem kada pijete treću za redom u toku dana može doprineti pozitivnim promenama.

Previše samostalnog vremena

Nakon naporne nedelje koja je sa sobom donla previše obaveza veoma je bitno da odmorimo i provedemo kvalitetno vreme sa samim sobom. Međutim, ne treba ni u tome preterivati jer ukoliko se previše osamostalimo i ne izađemo sa društvom napolje to može uticati na našu anksioznost.

Ukoliko predugo ostanemo sami ostavljamo proctor anksioznosti da umeša i preterano razmišljanje. Samim tim preteranim razmišljanjem mozak stvara razne slike u našoj glavi za određene situacije, a te situacije može pretvoriti i u lažne. Ove ulepšane iliti lažne situacije mogu izazvati u nama nervozu što može potpomoći ovoj bolesti.

E-mail je možda passe, ali o našim pričama možeš da pričaš i na TikToku. Prijavi se.

Prijavi se

Ne sećaš se lozinke?

Ne sećaš se lozinke?

Unesi informacije o nalogu i poslaćemo ti link za resetovanje lozinke na email.

Link za promenu lozinke je istekao

Prijava

Polisa privatnosti

To use social login you have to agree with the storage and handling of your data by this website.

Add to Collection

No Collections

Here you'll find all collections you've created before.