Sigurno ste se nekad osetili kao da vaš problem nije dovoljno važan, vaše mišljenje nije dovoljno prihvaćeno ili da to što ste zaljubljeni u Vanju nije dovoljno značajno vašem najboljem prijatelju.

Zbog toga vam postavljamo pitanje: Da li ste ikad zanemarili svoja osećanja? Da li ste ikad izabrali da ne pričate o nečemu zbog straha da ćete biti neshvaćeni?

Ukoliko je vaš odgovor da, bitno je da znate da niste sami i da se svako od nas susreće sa ovim situacijama svakodnevno. Naša je odluka da li ćemo prećutati ili ćemo ipak iskazati svoje mišljenje.

Koliko god mislili da je to nevažno, iskazivanje mišljenja i emocija je ključ dobrog mentalnog zdravlja. Upravo zbog toga, treba da radimo na njegovom poboljšanju i nikako ne treba da potiskujemo ono što osećamo, samo zato što smo, možda, drugačiji od drugih.

Evo par konkretnih primera. Zamislite društvo u kom sedi nekoliko tinejdžera. Govore o sasvim random temama i iznose svoja kritička mišljenja. Međutim, nakon što čuje šta njeni sagovornici imaju da kažu, jedna devojčica, ipak odlučuje da ne iznese svoje mišljenje, samo zato što je ono drugačije od ostalih.

Na početku ne shvatamo odakle potiče njen strah i zbog čega je tako postupila, ali kada malo bolje razmislimo – sve je jasno. Devojčica nije iznela svoje mišljenje iz straha da ne bi bila odbačena i neshvaćena.

A sada zamislite klasično “muško” veče par tinejdžera. Igraju video igrice, pričaju o sportu i tako dalje. Retko se pominje priča o zaljubljenosti, jer je to tabu-tema. Ipak, jedan od njih počinje da zbija šale na račun drugog zbog devojčice iz škole.

To prerasta u prepirku, dečak se ljuti i prepirka se završava. Dečak govori kako ga ona ne interesuje, iako duboko u sebi zna da mu je simpatična. Zbog toga se kasnije oseća tužno i shvata da ni sam sebe ne razume.

Iz ova dva primera vidimo baš ono o čemu smo govorile – neiskazivanje svog mišljenja zbog straha od odbačenosti i neshvaćenosti i potiskivanje emocija. Potrebno je da znamo da je u redu osećati strah. Međutim, baš zbog toga treba da se trudimo da taj strah prebrodimo.

Treba da znaš da je sasvim okej da kažeš ono što misliš. U redu je da budeš drugačiji. U redu je da se plašiš svojih osećanja, ali treba da budeš siguran/na da ih svako u tvom društvu ima, iako ih, možda, skriva ili ne pokazuje dovoljno. Pričajte o tome šta osećate, jer su sva osećanja okej, ma kakva god ona bila.