Pametni ljudi su duhoviti i znatiželjni, otvoreni su prema novim idejama, lako se prilagođavaju novonastalim situacijama, a ne daju se lako omesti. Imaju i jednu zanimljivu zajedničku karakteristiku – znaju da ne znaju.

Iako možda zvuči čudno, najinteligetniji ljudi otvoreno će priznati ako nisu upoznati sa nekom tematikom, događajem ili pojavom. Nije ih strah niti sramota da kažu ”Ne znam”. Priznavanje da nešto ne znamo prvi je korak u upoznavanju određene teme.

Samo oni koji su svesni da ne znaju spremni su da ulože dodatan napor kako bi naučili. Oni ostali pretvaraju se da znaju i na osnovu svog neznanja donose kontroverzne odluke.

Ove tvrdnje potvrđuje i studija  Unskilled and Unavare of It: Hov Difficulties in Recognizing One ‘s Ovn Incompetence Lead to Inflated Self-Assessments koju su istraživači Džastin Kruger i  Dejvid Daning objavili u časopisu  Journal of Personaliti and Social Psichology.

U studiji je dokazano da će manje pametni ljudi preceniti svoje veštine. Sproveden je eksperiment među srednjoškolcima da nakon maturskog testa procene svoje sposobnosti u rešavanju testa.

Pojedinici koji su tvrdili da su testove uradili odlično rešile su tek delić postavljenih pitanja. Šta više, njihovi rezultati bili su među najnižim u generaciji. S druge strane, oni koji su postigli najbolje rezultate značajno su potcenili broj zadataka koje su tačno rešili.

Kruger i Dejvid tvrde da ljudi precenjuju svoje mogućnosti i veštine imaju dva problema: ne samo da na osnovu pogrešnih tvrdnji donose pogrešne odluke već i nemaju sposobnost da shvate kako nisu u pravu.