Foto: Veljko Lalović / Teen Star
Tamara Popović tam više nije novo ime na muzičkoj sceni. Pažljivo gradi svoj imidž već nekoliko godina: od stidljivih, dreamy pop pesama po kojima smo je zavoleli stigla je do moćnih r’n’b zvukova, koji otkrivaju njenu drugu stranu.
A ko je zapravo tam? Možemo li to otkriti kroz njenu muziku, društvene mreže, fotografije i filtere? I da i ne. Tokom razgovora za Teen Star istakla joj je bitno da se njen glas čuje – i muzički i kroz aktivizam, a da sinestezijom svega što je ona utiče na druge. Zbog toga razgovor krećemo od poslednjeg singla, aj ćao, koji je „empowering r’n’b himna“, slažu se i ona i kritičari.
Novi singl je nešto potpuno neočekivano od tebe – reklo bi se da si od dreamy popa došla do jedne empowering r’n’b himne. Da li si zamišljala da ideš u tom smeru ili je došlo spontano?
Težim ka tome da u svemu idem dan po dan, trenutak po trenutak i da ne namećem sebi preterana ograničenja i očekivanja, pogotovo sa muzikom, jer je sve promenljivo i treba pustiti da bude tako. Svaka pesma je neki drugi deo mene i volim da je posmatram odvojeno od svih drugih, tako mi je inspirativnije i zanimljivije.
Činjenica je da muzička industrija nije uvek blagonaklona prema mladim ženama, ako je suditi po primerima iz inostranstva. Da li si ti nailazila na takve “zidove” ovde?
Od ljudi iz same muzičke industrije sam dobila sasvim okej podršku, ali na neke vrste zidova sam naišla, od određenog dela publike koji ne razume šta radim niti kako niti zašto. Ali i to je u redu, jasno je da moja poruka nije upućena njima.
Imaš li sada podršku i okruženje kakvo ti je potrebno da bi se razvila u umetnicu kakva želiš da budeš?
U velikoj meri. Doduše najvažnija mi je podrška od same sebe i da se probudim svaki dan i kažem ‘ja biram ovo uprkos svemu i uz sve’, kada je to jako i stabilno sve ostalo je manje važno.
Misliš li da je važno da javne ličnosti danas svoje platforme koriste i za aktivizam? Čini se da je on sada neizostavan deo svakog na javnoj sceni.
Volela bih da moj aktivizam bude suptilnije prirode, agresivnost mi nije svojstvena. Želim da svojim primerima, postupcima i radom utičem na druge ljude, to radim godinama, samo ne baš javno.
Y2K je period za koji mnoge od nas (starije) veže dobra muzika i specifičan stil. Koliko ti je teško – ili lako – bilo da spot realizuješ u tom maniru?
Ovo mi je bio najzabavniji projekat do sada definitivno i jako sam srećna što smo ga na ovaj način izneli. Epoha je dosta izazovna jer je dosta puta obrađivana pa treba to uraditi na novi način tako da smo baš vodili računa o tome.
Šta tebe lično podseća na dvehiljadite?
Najviše muzika – posebno R&B, Teen časopisi, MTV Adria, SIMS, telenovele…
Numera „aj ćao“ nastala je tokom pandemije korona virusa. Na koje te je sve načine inspirisalo to što nam se događa(lo)?
Najviše je uticalo na to da usporim i da skapiram šta želim. Shvatila sam da od vrtića radim mnogo stvari paralelno i da maltene ceo život nisam stala dok nisam naterana da stanem i to me je dovelo bliže sebi, ali i muzici pa su u tom periodu nastale i poslednje tri pesme koje sam izbacila, a i druge koje možda nikada ne budete čuli, ups.
Da li kreativnost iskazuješ i kroz odevne kombinacije koje nosiš u spotovima ili taj deo prepuštaš drugima?
Najvećim delom to prepuštam Mariu Peroviću, koji je dosta uticao i na moj lični stil. Neko vreme sam se plašila svoje ženstvenosti ali sada sam je obgrlila i daje mi još prostora za izražavanje. Gotivim i da revampujem/pravim odeću u poslednje vreme tako da mislim da ćete nešto od toga imati priliku da vidite u naredim spotovima.
S obzirom na to da učestvuješ u stvaranju svake pesme, od početka do kraja, imaš li viziju albuma – i imaš li ga u planu?
Trenutno radimo na EP-u koji je više puta menjao koncept i tek sada osećam šta bi to moglo da bude i sa čime ću biti najsrećnija. Nije baš lako mojim saradnicima sa mojim intuitivnim menjanjem planova, ali nekako uvek to budu najautentičnije, a samim tim i najbolje odluke.
