Kada si tinejdžer i roditelji ti se razvode, velike su šanse da dobro znaš šta se dešava. Evo kako da se izboriš sa svime što dolazi uz razvod roditelja…
Ništa nije tvoja krivica
Iracionalna krivica može biti nešto što osećaju mnoga deca kada se roditelji razvode. Kada se nešto loše desi, često to internalizujemo da bismo pokušali da shvatimo smisao, ali nemojte to da radite.
Razvod tvojih roditelja nema nikakve veze sa tobom. To se ne dešava zbog tebe ili braće i sestara, ili zato što te „ne vole dovoljno da bi ostali zajedno“ (mnogo vas vole, to se nikada neće promeniti), već samo sa njima.
U redu je da se osećaš se tužno/ljuto/uznemireno
Teško je biti tinejdžer, jer sa jedne strane želiš da budeš odrasla osoba i baviš se odraslim stvarima, ali sa druge strane želiš da uživaš u detinjstvu što je duže moguće.
Sva osećanja koja ti dođu su u redu: i tuga i bes i uznemirenost, pa čak i ravnodušnost. Ne postoji „normalan“ način za nošenje sa razvodom, a svi imaju različite porodične okolnosti.
Ukoliko ti je teško da se nosiš sa osećanjima, probaj da ih zapisuješ: zvuči staromodno, ali nekad možeš doživeti katarzu uz papir i olovku. Tvoje misli i osećanja ne mora niko da vidi, ali tebi će biti lakše.
Stvari će biti drugačije, ali to je u redu
Da, vaš život će sada biti drugačiji. To može biti veoma uznemirujuće u ovom trenutku, ali alternativa bi verovatno bila život sa dvoje ljudi koji su veoma nesrećni i kuća puna negativne atmosfere. Verovatno ti je sada teško da vidiš „normalan“ život, ali veruj nam da hoćeš.
Ne biraj strane
Ovo je lakše reći nego učiniti, posebno zato što su uvek različiti razlozi zbog kojih se roditelji razvode: lako je prebaciti krivicu na jednog roditelja ili da osetiš da moraš da nekome držiš stranu, ali trebalo bi da održiš odnos sa oba roditelja.
Ako osetiš kao da moraš da biraš stranu, kaži roditeljima da te to uznemirava i da ti nije prijatno.
Ni roditeljima nije lako
Svaki raskid je uznemirujuć, to možda znaš iz sopstvenog iskustva i zato moraš da shvatiš da ni tvojim roditeljima nije lako: zamisli kako im je – nakon zajedničkih godina, dece, životnih događaja… ceo njihov život se u suštini vrti jedan oko drugog. Verovatno je u ovu odluku uloženo mnogo razmišljanja, vremena i brige. Zbog toga je važno da ih ne osuđuješ.
Ako imaš brige, podeli ih sa roditeljima. Na kraju krajeva, ne mogu da nam čitaju misli.
U redu je da postaviš granice
Svačija situacija je drugačija. Ako te roditelji (ili jedan od njih) emotivno ucenjuju, stvari su teže i traumatičnije. Ako smatraš da moraš da postaviš granicu u odnosu sa roditeljima da bi ti to mentalno pomoglo, treba to da uradiš. Nisi loša osoba ako prvo gledaš sebe.
Razgovarajte sa prijateljima
Mnogima je neprijatno da kažu da im se roditelji razvode i razumemo: to nije tema koja je često prisutna u razgovorima. Ipak, moramo da utvrdimo jedno – razvod je, poput raskida, sasvim normalna stvar. Podrška prijatelja može da ti znači mnogo.
Naravno, ne moraš da podeliš baš svaki detalj o razlazu roditeljima. Ljudi ne moraju da znaju sve o tvom i vašem porodičnom životu, ponekad je dobro biti oprezan u vezi sa onim što govoriš nekim ljudima. Definitivno se poverite nekolicini prijatelja od poverenja, ali se usredsredite na sebe i svoje misli i osećanja bez da govorite veoma lične stvari o svojim roditeljima.
Život ide dalje
U redu je osećaš svašta. Ali, moraš da shvatiš da život ne prestaje. Pokušaj da održiš svoju uobičajenu rutinu kada su u pitanju škola i vanškolske aktivnosti. I dalje se druži sa prijateljima, jer će ti to skrenuti pažnju sa ovih dešavanja. U početku je teško, ali ćeš preživeti i ovo teško vreme.
