Pre tačno 6 godina debitovala je trenutno najpopularnija grupa na svetu – BTS. Momci su vrednim radom i ogromnim talentom postavili rekorde i uspehe, koje su mnogi smatrali nemogućim. Iza ovih sedam momaka stoji armija fanova koja se iskreno raduje svakom poduhvatu. Društvene mreže su trenutno prepravljene rođendanskim željama, ali i nadom da će svaki ARMY imati tu priliku da makar jednom prisustvuje njihovom koncertu.
A šta ARMY može da očekuje od koncerta BTS-a? Za kraj ovogodišnje BTS FESTE, odgovor na ovo pitanje nam je dala Ana Despotov iz Srbije, kao neko ko je Bangtan momke uživo gledao četiri puta i ko uspešno vodi fan bazu na Twitteru (@BTS__Serbia).
Evo kakvu poruku je ona poslala svim fanovima na Balkanu, ali i šire:
Foto Ana DespotovTri dana je prošlo od poslednjeg koncerta i utisci se još uvek nisu slegli.
ARMY često kažu kako se ne sećaju koncerta ili kako su im mnogi detalji ostali mutni ali za razliku od njih, imam tu sreću da se sećam mnogo toga. Ovo mi je bio četvrti BTS koncert po redu, četvrti za 8 meseci i osećaj je isti kao što je i bio prvi put.
BTS koncert nije samo BTS koncert – to je višednevni festival posvećen isključivo BTS-u. Momci i njihova kompanija se potrude da tih par dana bude prekomerna doza BTS-a za svačiji sistem ali još uvek nisam upoznala nikoga kome je toga previše.
Srećnici koji su se prijavili i dobili specijalne kodove su imali priliku da se slikaju sa hologramom jednog od članova BTS-a po sopstvenom izboru. Kao i prošle godine, za nas koji nismo bili te sreće, je bilo i više nego dovoljno distrakcija. Redovi za merch nisu bili ni izbliza dugački kao prošle godine – štandova je bilo više pa je i samo čekanje bilo podnošljivije. Cene, naravno, nisu baš pristupačne ali kad je u pitanju BTS, mnogi se ne ustručavaju da potroše. Mattel BTS lutke su bile izložene i kod samog stadiona, ali i u BTS Pop Up Shopu koji je bio lociran u samom centru Pariza. Bio je izložen i veliki poster ispred kog su se fanovi mogli slikati sa svim članovima, što je bio spas za nas koji nismo imali kod za BTS Studio.
Pop Up shop je bio posebno iskustvo. Svaki posetilac je dobio narukvicu na poklon. Spotovi su bili prikazivani preko projektora i svaki fan u prostoriji (po mojoj slobodnoj proceni bilo nas je oko 150) je pevao pesme od reči do reči. I u ovoj prodavnici je bio poster ispred kog smo se mogli slikati (i za ovo se čekao red po par minuta).
Foto Ana DespotovSve ovo je samo uvertira pred koncert. Srećnici (oko 2 ili 3 hiljade) sa VIP kartama su imali priliku da idu na soundcheck. Po prvi put sam i ja bila te sreće, drugog dana. Vredelo je čekati u redu od 6 ujutru i kisnuti, a kasnije i izgoreti na suncu. Blizu ili daleko, gde god da vam je sediste, nije bitno, jer oni su tu i te tri pesme što pevaju za nas (Anpanman, Fake Love i Mic Drop) deluju kao njihov poklon za nas. Prvog dana su ARMY iz Srbije (ili kako smo počeli da se nazivamo, SARMY) doneli zastavu naše zemlje koja se vijorila u prvom redu.
Iskustva sa samog koncerta su nekako pomešana. Prvog dana je bilo prilično neobično – bilo je hladno, kiša je padala i zbog toga nismo mogli da doživimo nešto što druga mesta jesu – vatromete, vodene topove, Jungkooka kako leti nekoliko metara iznad publike. Energija je bila tu, publika nije prestajala da vrišti, tapše, lupa nogama o pod i peva zajedno sa BTS-om. Izuzetno se osetilo da je Pariz dao sve od sebe da pobedi Brazil i bude najglasniji koncert ove turneje. Nisam sigurna da li je bilo uspešno ali momci su osetili našu energiju i u više navrata tražili da lupamo nogama o pod i da pevamo.
Momenat večeri je, bez sumnje, bio izlazak Halsey na binu. Niko, ali niko od nas, nije imao predstavu da će se to dogoditi. Kako sam prvi dan sedela na tribinama, oči su mi bile prikovane za video bim i onog momenta kad smo svi spazili Halsey, urlici su postali duplo glasniji. S obzirom na to da su pre koncerta u Parizu samo jednom uživo izveli Boy With Luv zajedno sa njom, presrećna sam što mogu reći da sam i sama to doživela.
Momenat koji moram izjednačiti sa njenim izlaskom na binu je sam početak koncerta – intro video i Dionysus. Rečima se ne može opisati osećaj koji te prođe kada osetiš bas i vidiš vatromete a onda odjednom i njih, zajedno sa 20-ak plesača.
Kako u Parizu sunce kasno zalazi, skoro ceo koncert je bio održan po dnevnoj svetlosti. Ne želim reći da je to pokvarilo utisak – čak ni vremenske prilike ne mogu pokvariti BTS koncert – ali pred sam kraj je postalo izuzetno magično kad su se ARMY Bombe mogle jasno videti u mraku. Tada su emocije počele da se ispoljavaju, što kod mene, što kod ostatka publike. Suze, od sreće jer smo ih videli, od tuge jer ko zna kad ćemo ih videti opet… sve je bilo veoma konfuzno i prelepo.
Drugog dana smo dobili ono što bih nazvala full package. Vatrometi su bili tu, vodeni topovi su ovog puta iskorišteni iako nije bilo puno toplije. Prvi mlaz, za vreme Just Dance me je izbegao i ubacio u lažnu sigurnost – za So What je voda stigla i do mog odeljka i bili smo mokri kao miševi.
Drugog dana je moje sedište bilo na mnogo boljem mestu nego prvog dana i konačno sam imala interakcije sa članovima. Namjoon se otvoreno smejao mom pokušaju da igram, Yoongi je ostao dosledan sebi i samo je klimao glavom sa osmehom, Jungkook i Taehyung su igrali sa publikom i davali sve od sebe da svakog pogledaju makar na jedan sekund. Jin je ispraznio jednu flašu vode na publiku, Hoseok je skakao kao da je uključen u struju, a moj lični srčani udar je došao u formi Jimina, koje je na moje ‘I love you’, koje sigurno nije mogao da čuje ali je i te kako mogao da vidi, odgovorio sa ‘I love you too’. Uvek sam bila skeptična kad sam imala slične momente i na prethodnim koncertima, ali kad se nekoliko devojaka okrenulo ka meni i počeo da vrišti kako mi je on odgovorio, prihvatila sam to da mi je Jimin skratio život za nekoliko godina.
Energija je opet bila na veoma visokom nivou, što i kod BTS-a, što i kod publike. Svaka pesma se pevala od reči do reči, fanchantovi su bili tačni i svaki član je dobio zaslužene ovacije za svoj solo.
Hoseok je zaista bio magičan na bini, delovao je kao da je uključen u struju i da hrani i ARMY svojom energijom. Svi su skakali tokom Just Dance, čak i oni koji su bili poliveni ledenom vodom. Jungkook je proleteo direktno iznad mene i nemoguće je ne raznežiti se kad se vidi njegov osmeh sa kojim gleda na publiku ispod sebe. Jimin je ostavio publiku bez reči i sa svojim nastupom i osmehom koji je izazvao posebnu vrisku. Balončići koji su leteli za Serendipity su bili pušteni na više mesta i dobar deo publike je skakutao u pokušaju da probuši makar jedan. Namjoon nas je poveo sve da skandiramo “Live and love, live and love. If it’s love, I’ll love you”, što je opet bio veoma magičan momenat koji je prenosio poruku koju u sebi krije svaka BTS pesma. Publika je u glas pevala Seesaw sa Yoongijem, za šta nam je nagrada bila jedan ponosan osmeh od njega. I čuti Seesaw opet uživo je dodatna potvrda da Yoongi apsolutno zna i treba da peva. Singularity je ogroman dokaz toga kako Taehyung ne samo da peva već ’glumi’ svoju pesmu. On apsolutno zaslužuje svoju K-dramu. Svaki put kad je samo podigao obrvu, vrisci su se pojačali. Jin je poveo celu publiku da u isti glas peva kako smo mi ti koji zaslužujemo ljubav, ponovo se osvrćući na poruku koju BTS želi da čujemo – voli sebe. Visoke note koje je on otpevao me teraju da se naježim i sada dok ovo pišem. Bilo je apsolutno magično. Bolja reč ne postoji.
Sve do samog kraja je sve bilo savršeno. BTS su se zahvalili publici i na francuskom i na korejskom, publika je plakala jer smo počeli da se mirimo sa činjenicom da ih nećemo još neko vreme videti i počeli su da se pozdravljaju sa nama.
Jungkook je tada odlučio da skoči sa bine i zatim da preskoči ogradu koja deli publiku od bine. Srećom je između publike i same ograde bilo dosta prostora (barem 3-4 metara) jer one sekunde kad je on preskočio ogradu, nastao je haos. Devojčica kojoj je želeo da priđe je bila udaljena svega dva reda od mene i publika me je pogurala ka njima. Srećom, nisam prišla previše blizu i niko nije bio povređen. Sam kraj i njihov odlazak sa bine nisam ni videla jer sam u toj gužvi tražila svoje sedište na kom su mi bile stvari i proveravala da li je devojčica kojoj je pokušao da priđe bila dobro.
Pogrešno je reći da sam ostala uskraćena za taj kraj jer mi je u neku ruku i drago – nakon četiri koncerta, znam šta se desi dok ih gledaš kako odlaze sa bine i makar sam izbegla taj tužan osećaj koji mi govori da ih neću neko vreme videti.
BTS koncert je nešto što se ne može rečima opisati, iako sam ja probala u više od 1000 reči to da uradim. Emocije koje plivaju u tebi, sreća, tuga, uzbuđenje, sve je pomešano i ne znaš više ni ko si ni gde si, samo znaš da si se proveo kao nikad pre. Od samog početka do kraja, momci daju sve od sebe i to se vidi. Način na koji se trude da svima pokažu najbolje izdanje njih samih, način na koji je svaki korak u njihovoj koreografiji perfektan, način na koji gledaju publiku, što u prvim redovima, što na tribinama, se zaista ne može dovoljno dobro opisati. U tim momentima shvatiš da biti ARMY ima smisla. Nije bitno koliko godina imaš, kog si pola, kojim jezikom govoriš, koliko si daleko putovao – svi ste tu da pokažete njima koliko ih volite i poštujete i njih sedmorica su tu da urade isto to.
Vredi svakog dinara, ali zaista. Od sveg srca želim da svaki ARMY doživi ovo što sam ja imala sreću da doživim više puta. Prisustvovati takvom nastupu i biti okružen hiljadama ljudi koji znaju i razmeju sve što osećaš je nešto neopisivo. Svi smo svesni toga da su male šanse da će oni doći jednog dana u Srbiju. Svi znamo da nije lako spakovati se i otići u inostranstvo na koncert ali ako ikako možete, ako budete bili u toj situaciji za iduću turneju, uradite to. Nećete se pokajati.
Taehyung je rekao da se vraćaju dogodine. Kada je isto to rekao u Berlinu, nisam ga shvatila ozbiljno. Mada se nisu vratili u Nemačku, jesu se vratili u Evropu i ovog puta ozbiljno shvatam njegovo obećanje.
Pa dok se ne sretnemo opet.
